İqnati Kraçkovski Yulianoviç (4 (16) mart 1883, Vilnüs – 24 yanvar 1951, Leninqrad; rus. Игнатий Юлианович Крачковский) — rus ərəbşünası, sovet ərəbşünaslıq məktəbinin yaradıcılarından biri, akademik (1921), İslam Ensiklopediyasının ilk nəşrinin müəlliflərindən biri.
| İqnati Yulianoviç Kraçkovski | |
|---|---|
| Игнатий Юлианович Крачковский | |
| |
| Doğum tarixi | 4 (16) mart 1883 |
| Doğum yeri | Vilna, Rusiya imperiyası |
| Vəfat tarixi | |
| Vəfat yeri | Leninqrad (Sankt-Peterburq) SSRİ |
| Dəfn yeri |
|
| Həyat yoldaşı |
|
| Elm sahələri | ərəbşünaslıq, şərqşünaslıq |
| Elmi dərəcəsi | filologiya elmlər doktoru |
| Elmi adı | professor |
| İş yerləri | LDU, REA Şərqşünaslıq İnstitu |
| Təhsili |
|
| Elmi rəhbərləri | Bartold V.V., Turayev B.A., Kokovtsev P.K., Rozen V.R., Mednikov N.A., Şmidt A.E. |
| Tanınmış yetirmələri | Şumovski T.A., Belyayev V.İ., Qryazneviç P.A., Dolonina A.A., Şidfar B.Y., Frolova O.B. |
| Üzvlüyü |
|
| Mükafatları | |
| | |
Həyatı
Peterburq Universitetinin Şərq dilləri fakültəsini bitirmişdir (1905). 1918-ci ildən SSRİ-nin bir sıra ali məktəblərinin, xarici akademiyaların və şərqşünaslıq cəmiyyətlərinin üzvü olmuşdur.
450-dən artıq elmi əsərin müəllifidir. Qurani-Kərimi rus dilinə tərcümə etmişdir. Kraçkovski Nizaminin "Leyli və Məcnun" əsərinin mənbələrini tədqiq etmiş, həmin əfsanənin islamdan əvvəl ərəblər arasında dolaşdığını göstərmişdir.
Əsərləri
- "Поэтическое творчество Абу-л-Атахии" ("Записки Восточного Отделения Императорского Русского Археологического Общества", т. XVIII);
- "Arabica" ("Византийский Временник", т. XIII—XIV);
- "Мутанабби и Абу-л-Ала" ("Записки Восточного Отделения", т. XIX);
- "Новозаветный апокриф в арабской рукописи" ("Византийское Время", т. XIV);
- "Восточный факультет университета святого Иосифа в Бейруте" ("Журнал Министерства Народного Просвещения", 1910);
- "Легенда о святом Георгии Победоносце в арабской редакции" ("Живая Старина", т. XIX);
- "Поэт корейшитской плеяды" ("Записки Восточного Отделения", т. ХХ);
- "Исторический роман в современной арабской литературе" ("Журнал Министерства Народного Просвещения", 1911);
- "Abu-Hanifa ad-Dinaweri" (Лейден, 1912);
- "Хамаса Бухтури и ее первый исследователь в Европе" ("Записки Восточного Отделения", т. XXI);
- "Из эфиопской географической литературы" ("Христианский Восток", т. I);
- "Из арабской печати Египта" ("Мир Ислама", т. I);
- "К описанию рукописей Ибн-Тайфура и ас-Сули" ("Записки Восточного Отделения" т. XXI);
- "Одна из мелькитских версий арабского синаксаря" ("Христианский Восток", т. II);
- "Арабские рукописи городской библиотеки в Александрии" ("Записки Восточного Отделения", т. XXII) "Абу-л-Фарадж ал-Ва’ва Дамасский. Материалы для характеристики поэтического творчества" (Петроград, 1914).
vikipedia, viki, ensiklopediya, kitab, məqalə, oxumaq, pulsuz yüklə, İqnati Kraçkovski haqqında məlumat. İqnati Kraçkovski nədir? İqnati Kraçkovski nə deməkdir?
