Azərbaycanca (AZ) Azərbaycanca (AZ)English (US) English (US)Қазақша (KZ) Қазақша (KZ)Lietuva (LT) Lietuva (LT)Türkçe (TR) Türkçe (TR)O'zbekcha (UZ) O'zbekcha (UZ)
Dəstək
Pulsuz Yükləmə və Məlumat Platforması
  • Vikipediya
  • Musiqi

Yusif Məmməd Rauf oğlu Cəfərov (27 mart 1952, Bakı) — Azərbaycan tarixçisi, tarix elmləri namizədi (1981).

Yusif Cəfərov

  • Ana Səhifə
  • Vikipediya
  • Yusif Cəfərov

Yusif Məmməd Rauf oğlu Cəfərov (27 mart 1952, Bakı) — Azərbaycan tarixçisi, tarix elmləri namizədi (1981).

Yusif Cəfərov
Yusif Məmməd Rauf oğlu Cəfərov
Doğum tarixi 27 mart 1952(1952-03-27) (73 yaş)
Doğum yeri
  • Bakı, Azərbaycan SSR, SSRİ
Vətəndaşlığı SSRİ SSRİ
Azərbaycan Azərbaycan
Kanada Kanada
Elm sahələri Azərbaycan tarixi, Azərbaycanlıların etnogenezi, Qafqaz Albaniyası, Hunlar
Elmi dərəcəsi
  • tarix elmləri namizədi[d] (1981)
İş yerləri
  • Harri S. Truman Araşdırmalar İnstitutu[d] (1993),
  • AMEA Tarix və Etnologiya İnstitutu (1975–1992)
Təhsili
  • Bakı Dövlət Universiteti,
  • Rusiya Elmlər Akademiyasının Şərqşünaslıq İnstitutu
Elmi rəhbəri Sergey Klyaştornı
Mükafatları Azərbaycan Lenin komsomolu mükafatı — 1985

Azərbaycan Xalq Cümhuriyyətinin qurucularından, sənaye və ticarət naziri və xarici işlər naziri olmuş Məmməd Yusif Cəfərovun nəvəsidir.

Mündəricat

Həyatı

Yusif Cəfərov 1952-ci il martın 27-də Bakıda anadan olub. 1969-cu ildə Bakı şəhəri 134 saylı məktəbi bitirib. 1969–1974-cü illərdə Azərbaycan Dövlət Universitetinin Tarix fakültəsində təhsil alıb. 1975–1979-cu illərdə SSRİ Elmlər Akademiyasının Şərqşünaslıq İnstitutunun Leninqrad şöbəsində təcrübə keçərək aspiranturada oxumuş, qədim yunan, latın və alman dillərini öyrənmişdir. Həmin institutun türk-monqol kabinetində məşhur türkoloq Sergey Klyaştornının rəhbərliyi ilə "Hunlar və Azərbaycan" mövzusunda dissertasiya işini başa vurmuşdur. 1981-ci ildə Bakıda dissertasiyasını müdafiə edərək tarix elmləri namizədi alimlik dərəcəsi almışdır. Bu əsər əsasında 1985-ci ildə "Hunlar və Azərbaycan" monoqrafiyası nəşr olunub (1993-cü ildə Bakıda yenidən nəşr olunub). Əsərə görə həmin il Azərbaycan SSR Lenin Komsomolu Mükafatı laureatı adına layiq görülüb.

1975–1992-ci illərdə Azərbaycan SSR Elmlər Akademiyasının (daha sonra AMEA) Tarix İnstitutunda işləyib.

Hal-hazırda Kanadanın Toronto şəhərində yaşayır.

Elmi fəaliyyəti

Yusif Cəfərovun elmi sahəsinə Qafqazın qədim və erkən orta əsrlər tarixi dövrü, hunların tarixi, hun-türk əlaqələri, Qafqaz Albaniyasının tarixi, azərbaycanlıların etnogenezi problemləri kimi mövzular daxildir. Məqalələri "Vestnik drevney istorii" ("Qədim tarix bülleteni”), "Vizantiyski vremennik" ("Bizans xronologiyası"), "Azərbaycan EA-nın Xəbərləri", "Literaturnı Azerbaydjan" ("Ədəbi Azərbaycan"), "Qafqaz Albaniyasının etno-mədəni irsi" və başqa jurnallarda dərc olunub.

Əsərləri

Kitabları

  • Гунны и Азербайджан. / ред. И. Г. Алиев ; Акад. Наук Азерб. ССР, Ин-т Истории. — Баку : Элм, 1985. — 123, [1] с.
  • Гунны и Азербайджан. / науч. ред. З. М. Буниятов ; ред. С. Султанова. — Баку: Азернешр, 1993. — 108, [4] с.
  • Between East and West: Is Azerbaijan on the way to independence? // The Harry S Truman Research Institute for the Advancement of Peace. The Hebrew University of Jerusalem, 1995.

Məqalələri

  • Джафаров Ю. Р. К вопросу о хайландурах Егишэ // Письменные памятники и проблемы истории культуры народов Востока. — Москва, 1977. — С. 6—10.
  • Джафаров Ю. Р. К датировке событий XXVIII—XXX глав I части «Истории албан» Моисея Каланкатуйского. // Письменные памятники Востока. История, филология. — Москва — 1979. — С. 49—60.
  • Джафаров Ю. Р. К вопросу о первом появлении савир в Закавказье // Вестник древней истории. — 1979. — № 3. — С. 163—172.
  • Джафаров Ю. Р. Оногуры византийских писателей и хайландуры Елишэ // Византийский временник. — 1980. — Т. 41. — С. 153—162.
  • Джафаров Ю. Р. О происхождении древних булгар // Письменные памятники и проблемы истории культуры народов Востока : XV годичная научная сессия ЛО ИВ АН СССР (доклады и сообщения). — 1981. — Т. Часть 1 (1). — С. 88—93.
  • Джафаров Ю. Р. Сабиры на Кавказе. Основные этапы истории (463—558 гг.) // Совместная научная сессия молодых ученых Институтов:, истории Академии наук Азербайджанской, Грузинской и Армянской ССР. Тезисы докладов. — Ереван. — 1980. — С. 39—40.
  • Джафаров Ю. Р. Становление и распад в Восточном Предкавказье первого объединения гунно-булгарских племен. // Генезис, основные этапы, общие пути и особенности развития феодализма у народов Северного Кавказа. Тезисы докладов. — Махачкала. — 1980. — С. 40—41.
  • Джафаров Ю. Р. Ранние гунны на Кавказе. К интерпретации греческих и армянских источников. // Вопросы истории, идеологии, философии, культуры народов Востока. Источниковедение, историография. Тезисы конференции аспирантов и молодых научных сотрудников. — Москва. — 1981. — Т. I. — С. 3—4.
  • Джафаров Ю. Р. О происхождении древних булгар // Материалы III Всесоюзной Тюркологической конференции. — Ташкент. — 1984. — С. 408—411.
  • Джафаров Ю. Р. Город Цри и страна чилбов в «Истории албан» Моисея Каланкатуйского // Древний и средневековый Восток. — Ч. 1. — Москва. — 1985. — С. 65—80.
  • Джафаров Ю. Р. О локализации храмовой области в Кавказской Албании // Вестник древней истории. — 1985. — № 2. — С. 97—108.
  • Джафаров Ю. Р. . К вопросу о происхождении европейских гуннов // Историко-культурные контакты Алтайской языковой общности. — Вып. 1. — Москва. — 1986.
  • Джафаров Ю.Р. Баку и поход гуннов // Страницы истории Баку и Апшерона. Тезисы конференции. — Баку. — 1990.
  • Джафаров Ю. Р. Вечный вопрос (Размышления о ранних тюрках, гуннах и этногенезе азербайджанцев) // Литературный Азербайджан. — 1990. — № 8. — С. 118.
  • Джафаров Ю. Р. О локализации «страны» чилбов и лбинов // Источниковедение истории и культуры народов Дагестана и Северного Кавказа : принципы и методы изучения, оценки и использования. — Махачкала, 1991. — С. 59—65.
  • Джафаров Ю. Р. Византия и Кавказская Албания на рубеже 7—8 вв. О поездке албанского князя Вараз-Трдата в Константинополь // XVIII международный конгресс византинистов, Москва, 8—15.08.1991 = XVIIIe congrès international des études Byzantines, Moscou, 8—15.08.1991 = XVIIIth international congress of Byzantine studies, Moscow, 8—15.08.1991 : программа. — Москва. — 1991. — С. 34.
  • Y. Jaffarov. On the Origin of the European Huns // The 35th Permanent International Altaistic Conference. Handbook. Academy of Science, Taipei, 1992.
  • Джафаров Ю. Р. О двух малоивестных этнонимах Азербайджана. Обарены Стефана Византийского и паррасии Страбона. // Известия АН Азербайджана. — 1993. — С. 6.
  • Джафаров Ю. Р. О формировании азербайджанского народа // История Азербайджана с древнейших времен до начала XX века. — Баку. — 1995. — C. 394—408.
  • Y. Jaffarov. The Byzantine Empire and Caucasian Albania at the End of the Seventh and the Beginning of the Eighth Centuries: On the Question of the Journey of the Albanian Prince Varaz-Tirdat to Constantinople // Acts XVIII th International Congress of Byzantine Studies Selected Papers: Main and Communications Moscow, 1991, Volume I: History Byzantine Studies Press, Inc. Shepherdstown, WV, USA, 1996, P. 146—151.
  • Y. Dzafarov. Christianity and the Nomads of the Black Sea and Caspian Steppes // Religion, Customary Law, and Nomadic Technology Papers presented at the Central and Inner Asian Seminar University of Toronto, 1 May 1998 and 23 April 1999.
  • Y. Dzafarov. The Ethnic Origin of the Huns and Their Appearance in Eastern Europe // Continuity and Change in Central and Inner Asia: Papers Presented at the Central and Inner Asian Seminar, University of Toronto, 24-25 March 2000 and 4-5 May 2001, Toronto, 2002, P. 3—10.
  • Джафаров Ю. Гаргары и алвансĸая письменность К вопросу возниĸновения этноязыĸовой общности // Україна-Азербайджан. Матеріали міжнародної наукової конференції «Україна-Азербайджан: діалог культур та цивілізацій» з нагоди століття встановлення дипломатичних відносин між Україною та Азербайджаном. Київ: Національний педагогічний університет імені М. П. Драгоманова, 2021. С. 38—50.
  • Джафаров Ю. К вопросу о кангарах-печенегах в Азербайджане // Культурные и цивилизационные связи между Европой и Востоком: научная конференция памяти Омеляна Прицака, 17-18 марта 2022 г.
  • Джафаров Ю. До питання про так званих «бунтурків» у грузинських джерелах // Коли Захід зустрів Схід. Матеріали міжнародної наукової конференції «Коли Захід зустрів Схід: наукова конференція присвячена пам’яті Андрія Ковалівського», яка відбулась 27-28 травня 2024 р. // Упорядник д. і. н. Я. В. Пилипчук. Київ – Вінниця : Український державний університет імені М. Драгоманова, НІЛАНЛТД, 2024.
  • Y. Jafarov. On the Question of the Ethnocultural Identity of the European Huns and the Volga Bulgars // Міжнародна наукова конференція Пам'яті Гриця Халимоненка «Від Шота Руставелі до Юнуса Емре» (1941-2023). Київ-Вінниця : Український державний університет імені М. Драгоманова, ТВОРИ, 2024. — С. 44—46.
  • Джафаров Ю. К вопросу о гаргарах Алвании/Арана: что знают о них немногословные источники и что пишут многочисленные исследователи // Этнокультурное наследие Кавказской Албании. — 2024. — № 5. — С. 128—133.
  • Джафаров Ю. Р. О хронологии династии Михранидов (Михракан) в Аране по «Истории албан» Моисея Каланкатуйского // Universum: общественные науки : журнал. — 2025. — Октябрь (№ 10 (125)). — С. 4—13.
  • Джафаров Ю. Р. Итинерарий Апостола Елисея в Алвании и основание им Первой Церкви в Гисе по «Истории Албан» Моисея Каланкатуйского // Universum: общественные науки : журнал. — 2025. — Ноябрь (№ 11 (126)). — С. 9—22.
  • Джафаров Ю. Р. К вопросу о христианизации Алвании при царе Урнайре по «Истории албан» Моисея Каланкатуйского // Universum: общественные науки : журнал. — 2026. — Январь (№ 1 (128)). — С. 4—8.
  • Джафаров Ю. Р. Этногенез азербайджанского народа. К критике теории о «ранних тюрках» // Universum: общественные науки : журнал. — 2026. — Февраль (№ 2 (129)). — С. 7—17.

vikipedia, viki, ensiklopediya, kitab, məqalə, oxumaq, pulsuz yüklə, Yusif Cəfərov haqqında məlumat. Yusif Cəfərov nədir? Yusif Cəfərov nə deməkdir?

←Növbəti YazıƏvvəlki Yazı→
Ən Oxunanlar - Vikipediya
  • Fevral 27, 2026

    Qəbələ FK

  • Fevral 25, 2026

    Lidiya

  • Mart 01, 2026

    Orfoqrafiya lüğəti

  • Fevral 27, 2026

    Meşə bayquşcuğu

  • Fevral 27, 2026

    Maralgöl

Trend Mahnılar
  • Fevral 24, 2026

    Pərviz Bülbülə & Türkan Vəlizadə - Surpriz

  • Fevral 17, 2026

    Zeyneb Heseni & Sedef Budaqova - Popuri 2026 (Official Video)

  • Fevral 21, 2026

    Uzeyir Mehdizade - Ruh Ekizim ( Official Video Clip ) 2026

  • Fevral 21, 2026

    Ceyhun SazMen & Vefa Serifova - Popuri 2026 (Yeni Klip) 4K

  • Fevral 24, 2026

    Afshin Azari - Can Deme 2026 (Yeni Klip)

Studia

  • Vikipediya
  • Musiqi

Xəbər Bülleteni Abunəliyi

Əlaqə Saxlayın
Bizimlə Əlaqə
© 2025 www.azur.az-az.nina.az - Bütün hüquqlar qorunur.
Müəllif hüquqları: Dadash Mammadov
Üst